Poručio je da Trumpova administracija neće promeniti stav po pitanju sankcija NIS-u. On je dodao da bi taj stav mogao da se promeni jedino ukoliko dođe do velikog dogovora po pitanju sukoba Rusije i Ukrajine.
Otkako je 27. januara rano ujutru saopšteno da su NIS sankcije odložene na 30 dana, niko se više od zvaničnika nije oglašavao, a na pitanje da li se nešto događa svi sležu ramenima i čekaju. Jedina novina je da je u međuvremenu još jednom ponovo poslat zahtjev američkom Ministarstvu finansija za odlaganje sankcija, i to nakon što je prije stupanja na snagu sankcija SAD prema NIS-u, Beogradska berza objavila novu vlasničku strukturu u NIS-u. Od tada nema odgovora.
Do promjene je došlo tako što je ruski Gaspromnjeft prenio svoj vlasnički udio od oko pet posto na Gasprom protiv koga nisu uvedene sankcije. Time je Gaspromnjeft svoj vlasnički udio u NIS-u smanjio sa 50 na oko 44,85%, dok je Gaspromov udio u NIS-u povećan sa 6,15 na 11,30%. Država Srbija u NIS-u ima svoj vlasnički dio od 29,87%, a preostale akcije poseduju građani, sadašnji i bivši radnici i drugi manjinski akcionari. Sličan manevar je već jednom primijenjen, kada je Evropska unija uvodila sankcije Rusiji zbog uvoza ruske nafte, poslije čega je NIS prestao da se snabdeva ovom ruskom sirovinom.
Ovim potezom Beograd i Moskva pokušavaju da izbjegnu ili bar ponovo odlože sankcije NIS-u zbog udjela koji Gaspromnjeft ima u NIS-u.
Imajući u vidu, dakle, da Gaspromnjeft protiv koga su uvedene sankcije nema više većinski paket u NIS-u, nadanja su da bi to možda moglo malo da olakšava srpsku poziciju, prenosi Ekapija. I ne samo to, već i činjenica da su na globalnom nivou otpočeli pregovori oko okončanja rata u Ukrajini. Danima se vode sastanci na najvišem nivou između Rusije i Amerike, što bi ukoliko do dogovora dođe moglo Srbiju i njene građane da poštedi da budu kolateralna šteta u čitavoj ovoj stvari.
Šta će, međutim, da se dogodi posle 28. marta ukoliko sankcije ipak budu uvedene, ostaje tek da se vidi, ali jasno je da sve zavisi od toga da li vlasnik kontrolnog paketa akcija, u ovom slučaju ruska strana, želi da proda tu kompaniju. Do sada je bilo jasno da neće.
Iako je za ruske razmjere NIS kap u moru ukupnih prihoda, teško je da bi mogla da se nađe adekvatna zamjena za ovu kompaniju. Jer ko bi osim NIS-a u ovom času mogao da drži i snabdijeva više od 60% tržišta i da pritom ne dovede u pitanje redovno snabdijevanje naftom i derivatima. Dodatna stvar je Petrohemija, koja bi, takođe, bila obuhvaćena sankcijama. Uprkos svim najavama da je Srbija spremna i u slučaju najgoreg scenarija, redovno poslovanje bi bilo ozbiljno dovedeno u pitanje, što bi srpska privreda dodatno osjetila.
Ukoliko SAD ostanu pri svojoj odluci o sankcijama NIS-u, to bi značilo da NIS više ne bi mogao da kupuje, prerađuje, uvozi niti da dobija naftu Jadranskim naftovodom (Janaf) iz Hrvatske, a sasvim je izvjesno da bi mu bio onemogućen i pristup finansijskim sistemima.
Ni na sajtu Janafa, koji je takođe tražio ukidanje sankcija zbog ugovora koji imaju sa NIS-om do kraja 2026. godine, nema novih momenata. Jedino ističu da je Janaf posredstvom američkog advokata i uz podršku Vlade Hrvatske dobio od OFAK-a licencu kojom mu se dozvoljava izvršavanje ranije navedenog Ugovora o transportu sirove nafte sklopljenog s NIS-om od 30 dana, tj. do 28. marta 2025. godine.