Prema izvještaju Međunarodne agencije za energetiku-IEA očekivanja su da će svjetska potražnja za naftom u 2025. porasti za 740 hiljada barela dnevno (kb/d) u odnosu na prethodnu godinu, što je blago više u poređenju sa prošlim mjesecom. Isporuke u razvijenim ekonomijama pokazuju otpornost, dok je potrošnja u zemljama u razvoju prilično slaba. Potrošnja OECD-a porasla je za 80 hiljada barela dnevno u prvoj polovini 2025, ali se u drugom dijelu godine predviđa pad, pa će ukupna potrošnja u 2025. ostati gotovo nepromenjena.
Globalna ponuda nafte u avgustu je dostigla rekordnih 106,9 miliona barela dnevno (mb/d), jer je OPEC+ nastavio da smanjuje prethodno uvedena ograničenja proizvodnje, dok je ponuda izvan OPEK+ bila blizu istorijskih maksimuma. Projekcije sada pokazuju da će svjetska proizvodnja u 2025. porasti za 2,7 mb/d na 105,8 mb/d, a u 2026. za 2,1 mb/d na 107,9 mb/d, od čega na zemlje izvan OPEC+ otpada 1,4 mb/d i nešto više od 1 mb/d.
Prerađivački kapaciteti rafinerija skočili su u augustu za 400 kb/d na rekordnih 85,1 mb/d, ali će do oktobra opasti za 3,5 mb/d zbog sezonskih radova na održavanju. Očekuje se da će prosječna prerada u 2025. iznositi 83,5 mb/d, a u 2026. 84 mb/d, uz usporavanje rasta sa 580 kb/d na 540 kb/d. Marže rafinerija ostaju snažne, jer je pad profita na dizelu delimično nadoknađen boljim uslovima na tržištu benzina.
Zalihe nafte u svijetu porasle su u julu za 26,5 miliona barela, čime je rast od početka godine dostigao 187 miliona barela. Uprkos značajnom višku u Kini, globalne zalihe i dalje su 67 miliona barela ispod petogodišnjeg proseka. Zalihe u zemljama OECD-a porasle su za 6,9 miliona barela, u skladu sa sezonskim trendom. Preliminarni podaci za avgust pokazuju da su globalne zalihe ostale gotovo nepromijenjene, jer je pad nafte na moru izbalansiran rastom zaliha u OECD-u.
Referentne cijene sirove nafte pale su u avgustu – ICE Brent futures pao je za oko 2 dolara po barelu na 67 dolara. Geopolitičke tenzije su se pojačale usled slabljenja nade u skoro postizanje mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine. Međutim, očekivanja o prevelikoj ponudi ograničila su rast cijena, dok je raspoloženje investitora ostalo izrazito negativno.
Rast i pad
Naftna tržišta istovremeno pritiska više faktora: potencijalni gubici u snabdevanju zbog novih sankcija Rusiji i Iranu dolaze u trenutku povećane proizvodnje OPEC+ i mogućeg prekomernog viška ponude. Kina nastavlja da skladišti sirovu naftu, održavajući Brent futures u blagoj „backwardation“ poziciji. Cijene su se od augusta kretale u uskom rasponu i u trenutku pisanja izvještaja Brent je bio 67 dolara po barelu, gotovo nepromijenjen u odnosu na mesec ranije.
Pojačane sankcije Iranu i Rusiji do sada su imale relativno skroman uticaj na snabdijevanje i trgovinu, iako su izvozi obe zemlje poslednjih meseci u padu. Zabrana EU na uvoz derivata proizvedenih iz ruske nafte, koja stupa na snagu početkom 2026, mogla bi dodatno da smanji proizvodnju i poremeti trgovinske tokove.
Cijene nafte ostale su stabilne nakon što je OPEC+ 7. septembra odlučio da počne sa ublažavanjem drugog paketa smanjenja proizvodnje, uvedenog u aprilu 2023. Grupa od osam članica OPEC+ planira da poveća proizvodnju za 137 kb/d u oktobru. Ako se ovim tempom ukine celih 1,65 mb/d smanjenja, biće potrebno 12 meseci, dok bi 22-člana alijansa i dalje imala 2 mb/d smanjenja na snazi.
Međutim, stvarno povećanje u oktobru biće manje od ciljanog, jer Irak, UAE, Kuvajt i Kazahstan već proizvode 1,1 mb/d iznad svojih kvota, dok su druge zemlje, uključujući Rusiju, na granici kapaciteta. Prema procjenama, OPEC+ je do septembra povećao proizvodnju za 1,5 mb/d od početka 2025, što je znatno ispod najavljenog cilja od 2,5 mb/d. Najveći rast dolazi iz Saudijske Arabije i drugih ključnih proizvođača sa Bliskog istoka. Podaci o transportu tankerima pokazuju da je većina dodatnih količina iskorišćena za regionalnu preradu i proizvodnju električne energije, a ne za izvoz.
Ponuda nafte izvan OPEC+ nastavlja da raste, pri čemu su SAD, Brazil, Kanada, Gvajana i Argentina dostigli ili blizu istorijskih rekorda. Očekuje se da će ove zemlje povećati proizvodnju za 1,4 mb/d u 2025. i nešto više od 1 mb/d u 2026. OPEK+ je trenutno na putu da poveća proizvodnju za 1,3 mb/d u 2025. i 1 mb/d u 2026, što je na nivou sa zemljama izvan OPEK+.
Prognoza globalne potražnje za naftom ostaje uglavnom nepromijenjena, uz očekivani rast od oko 700 kb/d u 2025. i 2026. Potrošnja nafte obično opada za oko 1 mb/d od ljetnjeg maksimuma do kraja godine, dok prerada u rafinerijama pada za 3,5 mb/d od avgusta do oktobra.
Globalne zalihe nafte porasle su šesti mjesec zaredom u julu. Povećanje od 26,5 miliona barela u julu podiglo je ukupni rast od početka godine na 187 miliona barela. Kineske zalihe porasle su za 64 miliona barela u istom periodu i za 106 miliona od februara do augusta, pomažući da se apsorbuje višak ponude. Prognozira se da će globalne zalihe u drugoj polovini 2025. rasti po prosječnoj stopi od 2,5 mb/d, jer ponuda znatno premašuje potražnju, ali na ravnotežu tržišta mogu uticati brojni faktori,uključujući geopolitičke tenzije, trgovinske politike i dodatne sankcije Rusiji i Iranu.