Interese BiH u Svjetskom naftnom komitetu (WPC) sa sjedištem u Londonu zastupa Naftni komitet u BiH i ništa ne bi bilo sporno da taj komitet nisu osnovale kompanije sa stranim kapitalom, tako da, praktično, interese BiH u naftnom sektoru "štite" stranci, a ne domaći distributeri i Rafinerija.
Naftni komitet BiH osnovale su krajem 2016. godine kompanije "Petrol", "G-petrol" i "Holdina", a već početkom, tačnije u aprilu 2017. godine postali su član Svjetskog naftnog komiteta, koji djeluje od 1933. godine.
"U Naftni komitet u BiH nije uključena nijedno od domaćih preduzeća koja se bave ovom djelatnošču, nisu uključena postojeća entitetska udruženja prometnika naftnih derivata, a ni jedina rafinerija u BiH. Na taj način u rad Naftnog komiteta, a posredno i u rad i aktivnosti međunarodnih udruženja, nije uključen većinski dio ove privredne grane u BiH, a posebno Komitet nije reprezentativan sa stanovišta domaćeg kapitala i preduzetništva. Praksa u regiji, a sasvim sigurno i šire je sasvim drugačija", rekao je Predrag Kožul, poslanik u Predstavničkom domu parlamenta BiH, tražeći od Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH da preduzme aktivnosti kako bi se promijenila struktura Naftnog komiteta i kako bi član međunarodnog udruženja bilo reprezentativno udruženje domaćeg naftnog sektora.
Trenutno interese naftnog sektora u BiH štite dva entitetska udruženja, i to Udruženje prometnika naftnih derivata FBiH i Grupacija za promet naftom i naftnim derivatima, koja djeluje pri Privrednoj komori Republike Srpske. U oba ova udruženja smatraju da je neprihvatljivo da interese BiH u inostranstvu u naftnom sektoru zastupaju kompanije u kojima nije domaći kapital.
"Neprihvatljivo je da neko udruženje koje su osnovala tri člana zastupa cijelu BiH, pogotovo ako uzmemo u obzir da se radi o kompanijama koje su praktično u stranom vlasništvu. Malo mi je to sve čudno jer Republika Srpska i Federacija BiH imaju svoje grupacije koje se bave pitanjem nafte i naftnih derivata", rekao je Zoran Berak, sekretar Grupacije za promet naftom i naftnim derivatima RS.
U Naftnom komitetu BiH juče su nam rekli da su oni kao udruženje osnovani i djeluju u skladu s legislativom u BiH te da, pored osnivača, u njihovom radu učestvuju i kompanije "Kopex Sarajlić", "BP Čavkunović", "AC Oil" Mostar, a pristupnice su poslane svim relevantnim kompanijama i privrednim subjektima iz ove oblasti.
"Članovi Udruženja mogu biti sve zainteresovane kompanije iz naftnog sektora, kako je to definisano Statutom Udruženja. Naftni komitet u BiH je otvoren za saradnju sa svim zainteresovanim naftnim kompanijama čiji je cilj konsolidacija i uređenje tržišta nafte i naftnih derivata", rekli su nam juče u Naftnom komitetu u BiH.
U nezvaničnim razgovorima s ljudima bliskim Naftnom komitetu BiH saznajemo da su bili prinuđeni da se organizuju jer njihovi interesi nisu zastupani na najbolji mogući način te da članstvo u Naftnom komitetu nikome nije zabranjeno.
Zanimljivo je i da je Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH polovinom 2017. godine bilo pokrovitelj konferencije koju je organizovao Naftni komitet, a koja je, kako su naveli u odgovoru na poslaničko pitanje Predraga Kožula, bila prilika za otvaranje novih mogućnosti za razvoj naftnog sektora u BiH.
Govoreći o Kožulovoj inicijativi da se preduzme sve što je u nadležnosti ovog ministarstva kako bi se pitanje predstavljanja BiH uredilo u skladu s interesima bh. privrede, u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH kažu da je Naftni komitet BiH osnovan kao udruženje i da je otvoren za učlanjenje svih ostalih naftnih kompanija i entitetskih udruženja.
"Zakonom o udruženjima i fondacijama BiH nismo u mogućnosti uticati na odluke i sastav", rekli su u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH odgovarajući na jedno poslaničko pitanje.
Energetika.ba / NN