Energetski trendovi u fokusu ESG Adria Samita 2025: Region mora uhvatiti korak sa svijetom

Fokus Samita biće na budućnosti regiona i načinima na koje se ona gradi: uspostavljanjem i primenom standarda održivosti, zelenom tranzicijom, inovacijama i jačanjem otpornosti na klimatske rizike.

Jedno od imena koje stoje iza pokretanja Samita, Aleksandra Njagulj, suosnivačica konsultantske kuće Sustineri Partners i međunarodno priznata stručnjakinja za održive finansije, kaže da je u početku bilo izazovno otvoriti ovu temu na Zapadnom Balkanu, ali da su rezultati danas jasno vidljivi.

„Kada smo prije tri godine počele da govorimo o održivosti i ESG-u u regionu, to je za mnoge bila nepoznanica. Malo ko je razumio šta ti koncepti znače i zašto su relevantni za razvoj preduzeća i šire ekonomije. Trebalo je vremena da izgradimo povjerenje, ali danas vidimo konkretan interes – ne samo iz institucija, već i iz privatnog sektora i među preduzetnicima.“

Na Samitu će biti predstavljeni glavni trendovi koji će oblikovati energetsku scenu Evrope – i šire – tokom 2025. i 2026. godine, a koje zemlje regiona moraju pratiti ako žele da ostanu konkurentne.

„Dekarbonizacija više nije opcija – to je uslov. Evropa je kroz paket Fit for 55 usvojila ambiciozne ciljeve, i svi koji žele da trguju na evropskom tržištu moraće da se uklope u te okvire. To važi i za velike i za male firme. Ipak, u tome leži i prilika – za unapređenje efikasnosti, razvoj inovativnih proizvoda i otvaranje novih radnih mesta.“

Njagulj naglašava da pravila o ESG izveštavanju, kroz CSRD regulativu, ne ostavljaju prostor za odlaganje, uprkos izmenama nekih rokova.

„Od kompanija se sada očekuje da razumiju i mjere svoj uticaj na životnu sredinu i društvo, i da o tome transparentno izvještavaju. To se ne odnosi samo na firme iz EU – već i na njihove dobavljače, uključujući kompanije iz našeg regiona. Održivost postaje nova osnova dobrog poslovanja.“

Uz regulatorni okvir, tehnološke promjene snažno oblikuju energetsku tranziciju. Digitalizacija, smatra Njagulj, postaje ključni pokretač.

„Energetska tranzicija više nije ograničena na solarne panele i vjetroparkove. U fokusu su zelene tehnologije kao što su vodonična rešenja, geotermalna energija, skladištenje energije i pametni sistemi za upravljanje potrošnjom. Ovi pristupi omogućavaju balansiranje ponude i potražnje i povećavaju stabilnost mreže – to su rješenja koja možda još uvek djeluju daleko, ali su sve bliža stvarnosti.“

Dodaje i da je ova tranzicija globalna – i da region mora da razmišlja na isti način.

„Evropa već ulaže milijarde u pametne mreže, digitalne sisteme i fleksibilne obnovljive izvore. Njemačka i Francuska razvijaju tržišta fleksibilnosti za lakšu integraciju OIE. Kina testira napredne sisteme upravljanja potrošnjom u gradovima poput Šangaja, dok u Dubaiju korisnici putem pametnih brojila upravljaju potrošnjom u realnom vremenu. U Kaliforniji, programi kao što je Smart Thermostat Demand Response uključuju domaćinstva u stabilizaciju mreže. Ovo su primjeri koji pokazuju gde se svijet kreće – i gde i mi treba da budemo, uz podršku javnih investicija, inovacija i startap zajednice.“

Pitanje pravedne tranzicije zauzima važno mesto u evropskim politikama, ali ima i širu društvenu dimenziju.

„Ovo nije samo priča o energiji – već o ljudima. Bez uključivanja zajednica, bez prekvalifikacije radnika i podrške onima koji su pogođeni promjenama, tranzicija neće biti ni pravedna, ni održiva. Društvena dozvola za rad (social licence to operate) zavisi od povjerenja, koje se gradi kroz stalnu komunikaciju i aktivno uključivanje svih aktera.“

Sustineri Partners i ESG Adria Samit upravo tu vide svoju ulogu – da podstaknu saradnju, razmjenu znanja i kolektivnu akciju u regionu.

„I dalje sam aktivna na međunarodnim projektima i u globalnim timovima, ali deo svog vremena posvećujem i regionu. U razgovorima sa različitim akterima postalo je jasno da imamo izazove, ali i priliku da preskočimo određene faze razvoja. Ako budemo promišljeni, možemo kroz saradnju i inovacije uhvatiti korak sa svetom.“

„Vjerujemo da će usklađivanje regiona sa standardima održivosti i vladavinom prava učiniti ovaj prostor znatno atraktivnijim za institucionalni kapital i relokaciju proizvodnje (near-shoring) – trend koji već dobija zamah i koji će se ubrzavati kako klimatske promjene sve više ugrožavaju globalne lance snabdevanja. Već sada neki proizvođači elektronskih komponenti premeštaju deo kapaciteta iz Azije u jugoistočnu Evropu, zbog blizine EU i stabilnijih tokova isporuke. Međutim, da bi region iskoristio ovu priliku, mora istovremeno sprovoditi dekarbonizaciju. U suprotnom, mehanizmi poput CBAM-a (Carbon Border Adjustment Mechanism) mogli bi postati ozbiljna prepreka konkurentnosti na evropskom tržištu.“

Ovogodišnji Samit okupit će više od 600 lidera iz oblasti energetike, održivih finansija, tehnologije, javnog sektora i civilnog društva. Kako zaključuje Njagulj, ESG Adria Samit postaje mjesto gdje se oblikuje zajednička vizija za zelenu budućnost regiona.

„Pravi pomaci su mogući samo kroz partnerstvo – između javnog, privatnog i civilnog sektora, ali i kroz saradnju među zemljama regiona. Važno je što ove godine učestvuju i predstavnici iz Bosne i Hercegovine. Mnogi kontakti i ideje nastaju upravo ovde. To je i ključna poruka Samita: zajedno rastemo brže – i samo zajedno možemo izgraditi otpornu i održivu budućnost.“