U istraživanju objavljenom 14. augusta u Journal of Environmental Management, naučnici sa Univerziteta Edit Kovan (ECU) u Australiji ističu da iskorištavanje preostalog litijuma iz polovnih baterija može predstavljati pragmatičnu i održivu alternativu rudarenju litijuma.
Iznenađujuće, litijumske baterije koje završe na deponijama zadržavaju skoro 80 odsto svog kapaciteta – i dalje u velikoj mjeri upotrebljivog. Pored očigledne ekološke prednosti, reciklaža litijumskih baterija može donijeti i čitav niz socioekonomskih benefita, navodi se u radu.
Ovaj rad, koji predstavlja sveobuhvatan pregled globalnog lanca snabdijevanja litijumom, procjenjuje efikasnost izdvajanja litijuma iz rudarenja i iz reciklaže.
Rudarenje ostaje dominantan metod dobijanja litijuma, ali njegov ekološki uticaj sam po sebi trebalo bi da bude dovoljan razlog za postepeno napuštanje tog pristupa, objašnjavaju istraživači u saopštenju.
Nasuprot tome, reciklaža može ponuditi daleko veći efekat za uložena sredstva. Prije svega, procesi reciklaže proizvode oko 61 posto manje ugljen-dioksida u poređenju sa rudarenjem, dok koriste 83 posto manje energije i 79 posto manje vode.
– Reciklažom ovih baterija možete dobiti ne samo preostali litijum, koji je već prečišćen na skoro 99 odsto, već možete izdvojiti i nikl i kobalt iz njih – dodao je Asad Ali, vodeći autor studije i postdoktorand na ECU, prenosi Ekapija. Idealno, takva postrojenja za reciklažu ne bi imala ni približno tako veliki uticaj na prirodnu sredinu kao rudarenje.
Istraživači su ponovo istakli da imamo previše neiskorištenih baterija koje samo leže u skladištima, a ta zaliha će u budućnosti samo rasti. Očekuje se da će globalno tržište litijum-jonskih baterija rasti po stopi od 13 posto godišnje, dok se predviđa da ćemo do 2026. trošiti oko 1.600 kilotona litijuma.
Samo u Australiji, odakle su istraživači, vladini izvještaji procjenjuju da bi otpad od litijumskih baterija mogao dostići 137.000 tona godišnje.
Uz odgovarajuća ulaganja u infrastrukturu, korištenje ovog resursa moglo bi stvoriti novu, profitabilnu nišu u energetskom sektoru, rekla je koautorka studije Sadija Afrin, takođe postdoktorand na ECU. Ali to je oblast koja će morati da se razvija uporedo sa tehnološkim napretkom industrija koje se oslanjaju na litijum.