Rajaković: Srbija mora ozbiljno da se opredijeli po pitanju nuklearne energije
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković kaže da projekti Kine sa Srbijom, ali i Mađarskom i Francuskom, velikom nuklearnom silom, ukazuju na to da je nuklearna opcija i dalje vrlo aktuelna tema i da se tokovi nuklearnog goriva mogu preusmjeravati.
“Nama je dobro poznato u energetici da iz nuklearnih elektrana mi danas dobijamo značajan dio, negde oko jedne šestine ukupno proizvedene električne energije u svijetu. Dakle, ovo pokazuje da je energetika u fokusu velikih sila, da u okviru rješavanja energetskih pitanja nuklearna energetika i dalje ima veoma značajno mjesto“, rekao je profesor Rajaković.
To što je i Srbija najavila razvoj nuklearne energije i ukidanje moratorijuma, značajno je, kaže, jer je Srbija, posle Černobiljske tragedije 1968., zaostala u toj oblasti.
“Bitno je da se ta oblast otvori i u naučnom i u stručnom smjeru, a možda i u ovom smjeru – da se nuklearna energija koristi. Mi znamo koje su prednosti, ali znamo i koje su slabosti tog sektora. Prednosti su aspekti eksploatacije nuklearnih elektrana – da su one izuzetno komforne u smislu da tokom cijele godine mogu da daju istu snagu na svom izlazu. To je ključna prednost. A slabosti su zavisnost od isporučujuće tehnologije, zavisnost od isporučujućeg goriva, zatim strah, bezbjednosni strah koji je još uvijek prisutan i konačno na kraju pitanje šta sa radioaktivnim otpadom“, rekao je Rajaković.
Ističe da Srbija mora vrlo ozbiljno da se opredijeli po tim pitanjima, ali da odluku ne mora da donese odmah.
“Možemo sačekati da vidimo šta će se sa tehnologijama dešavati, tehnologijama obnovljivih izvora, tehnologijama fuzije. Ali svakako moramo razvijati tu nauku“, rekao je profesor.
Rok za dekarbonizaciju nije realan
Govoreći o dogovoru Grupe 7 da se odreknu uglja u narednih deset godina, Rajaković kaže da taj rok nije realan, ali da G7 pokazuje ambiciju da se dekarbonizacija uradi što prije, prenosi RTS.
“Mi smo krenuli, cijeli svijet je krenuo putem dekarbonizacije. Ugalj je tu ključni element i gašenje termoelektrana na ugalj sigurno je u planovima svih elektroprivreda svijeta. Kojom dinamikom i koja je to optimalna brzina kako to uraditi, zaista su otvorena i ozbiljna pitanja. Za neke zemlje 2035. je možda realan rok. Ali i tu imamo izuzeća. Već su Japan i Nemačka tražile da budu izuzete iz toga“, rekao je profesor.
I za ostale zemlje koje su zavisne od uglja, kaže, nije realno očekivati da 2035. povuku iz upotrebe termoelektrane na ugalj.
Obnovljiva energija prioritet, koji su realni ciljevi
Rajaković ističe da je prioritet u sviujetu povećanje kapaciteta obnovljive energije, ali da je ambiciozan cilj da Evropa do 2050. potpuno pređe na zelenu energiju.
“Očekuje se da zaista 2030. godine, po svim procjenama relevantnih stručnih krugova, od svih novih proizvodnih kapaciteta električne energije, četiri petine pa i više bude isključivo iz obnovljivih izvora. To znači solar, vetar. I to dominira solar sa više od 50 procenata“, rekao je Rajaković.
Napominje da je Srbija načinila značajne korake ka zelenoj energiji, ali da je neophodno da to ide brže. Ističe i da je od izuzetnog značaja i energetska efikasnost.
“Sa ovakvom potrošnjom energije po glavi stanovnika i sa ovakvom potrošnjom energije za zagrijavanje kubnog metra stambenog prostora, mi ne možemo ostvariti tu dekarbonizaciju i tu našu željenu energetiku na pravi način. Moramo udružiti snage i država, i pojedinci, i ustanove, svi koji smo u energetskom sektoru, da dignemo nivo energetske efikasnosti u Srbiji“, poručuje profesor.