U Srbiji ima 148 električnih vozila, više od polovine su automobili, a mogu da koriste ukupno tridesetak punjača, među kojima je samo pet brzih na auto-putu i jedan solarni brzi punjač u Beogradu, koji bateriju napune za 30 minuta, rečeno je Tanjugu u Centru za električna i hibridna vozila pri Mašinskom fakultetu.
Najavljeno je da će Putevi Srbije uskoro postaviti još 10 brzih punjača na prioritetnim putnim pravcima, koji će biti još moderniji i moći da napune bateriju električnog automobila i za 15 minuta.
Prosječna cijena automobila na električni pogon je oko 28.000 eura i još ne postoje državne subvencije za njihovo korišćenje, prenosi Tanjug.
Na auto-putu se električni automobili mogu napuniti za oko 30 minuta, a punjači se nalaze na naplatnim stanicama Subotica jug, Šid, Dimitrovgrad i Preševo, kao i na bivšoj rampi Bubanj Potok. Na njima se istovremeno mogu puniti najviše tri vozila.
Punjenje se još ne plaća, ali su u toku pripreme za uvođenje plaćanja, pošto prodavci moraju da budu registrovani za prodaju električne energije, to jest da imaju softver za njenu naplatu.
Direktor Centra za električna i hibridna vozila, koji je osnovan u partnerstvu sa Mašinskim fakultetom u Beogradu, Miloš Petrović je rekao Tanjugu da je cilj da se električna vozila pune strujom iz čiste energije, odnosno obnovljivih izvora i da posebno veliki potencijal imaju solarna i energija vjetra.
„U Srbiji je to još pionirski poduhvat, dok Evropa užurbano juri za električnim vozilima. Mi, nažalost, imamo jedva 148 električnih vozila u Srbiji, među kojima su trolejbusi, električni autobusi, motocikli i automobili“, naveo je Petrović.
Od 148 električnih vozila, oko 90 odsto je registrovano u Beogradu, a više od polovine su električni automobili.
Petrović je rekao da se priprema veliki državni projekat za širenje mreže punjača, koji planira da realizuje Ministarstvo za inovacije i tehnološki razvoj, kao i da se procjenjuje da je Srbiji potrebno oko 150 punjača.
Kako kaže, Ministarstvo za inovacije bi trebalo da napravi strategiju, a projekat Institut za istraživanje i projektovanje u privredi pri Mašinskm fakultetu. Takođe, EPS radi na strategiji za korišćenje punjača.
Rekao je da je firma ENEL PS napravila prvi brzi solarni punjač u Zelengorskoj ulici u Beogradu, koji može da napuni prosječnu bateriju električnog automobila za samo 30 minuta i da je upravo cilj da se postavi što više takvih punjača, a ne oni koji koriste struju dobijenu iz lignita.
Rekao je da bi solarni paneli mogli da se postave svuda pored puta i da za njih nije potrebno proširivanje elektro mreže, niti su potrebne velike investicije.
Sa druge strane, na primjer punjač u garaži na Obilićevom vijencu koristi 'prljavu struju' i pri maksimalnoj brzini može najslabiju bateriju da puni četiri sata, a druge baterije od osam do 12 sati, dodao je on.
Korišćenje električnih vozila najviše određuje cijena takvih automobila i infrastruktura, naveo je Petrović i dodao da kod nas u ponudi ima i malo marki automobila na električni pogon - BMV, „tojota“, „reno“...
„Nažalost, još nijedna 'Tesla' nije registrovana, zato što 'Tesla' ima bateriju od 140 kilovata koju je vrlo teško napuniti u Srbiji za kratko vrijeme“, rekao je Petrović.
Za punjenje baterije od 140 kilovata potrebno je osam do 12 sati, a na brzim punjačima četiri sata.
Prema njegovim riječima, ako kupite Teslu dobićete vaučer sa kojim nećete morati da plaćate struju, to jest kompanija će plaćati umjesto vas.
Asocijacija uvoznika vozila i djelova i Centar za električna vozila su ranije pokrenuli inicijativu sa partnerskim kompanijama za pronalaženje načina kako da se električna vozila pune brzo i iz obnovljivih izvora.
„Ako vozite auto koji ne zagađuje životnu sredinu, ali ga punite iz mreže koja dobija struju 50 odsto iz lignita, vi ćete voziti automobil koji će zagađivati više od konvencionalnog vozila“, ukazuje Petrović.
Dodaje da je količina struje koja se trenutno koristi za električne automobile na nivou statističke greške.
Objasio je da je maksimalno opterećenje jednog stana po potrošnji sedam kilovata, dok su baterije za električne automobile između 40 i 140 kilovata.
„Kada bi svih 1,9 miliona vozila, koliko imamo u zemlju, prebacili da budu električni, povećanje električne energije bi bilo maksimalno sedam procenata. Ako računamo najskuplju tarifu od 15 dinara po kilovatu, 'Teslu' možete skroz da napunite i pređete 500 km za 1.500 dinara, što je nekoliko puta jeftinije od benzina, a ne zagađujete životnu redinu“, ističe Petrović.
Petrović kaže da je subvencinisanje električnih vozila naša obaveza iz poglavlja 27 o ekologiji.
Naveo je, takođe, da švedska „Ikea“ u svom poslovnom planu zahtjeva od distributera koji im voze nameštaj po gradu da koriste 40 odsto električnih vozila. Takođe, u Holandiji i Danskoj taksisti isključivo mogu da voze električne automobile ako ih pune iz obnovljivih izvora.
U MUP-u je rečeno Tanjugu, da ne postoje posebne zakonske odredbe kojima su propisani uslovi za registraciju ekoloških vozila i da je u jedinstveni registar vozila upisano ukupno 412 vozila na električni pogon, od čega je 170 isključivo na električni pogon, dok su 242 vozila sa hibridnim pogonom (električni pogon/ benzin, dizel ili tečni naftni gas).
Troškovi koji se plaćaju prilikom registracije vozila zavise od vrste postupka kao i vrste vozila.
U MUP-u navode da se za putnička vozila, motocikle i teške tricikle koji su isključivo na električni pogon u postupku registracije ne plaća porez na upotrebu motornih vozila, dok se komunalna taksa za držanje vozila naplaćuje zavisno od odluke svake konkretne opštine.
U BiH je, prema Agenciji za identifikaciona dokumenta, evidenciju i razmenu podataka BiH, registrovano samo 14 električnih automobila i 372 na hibridni pogon.
Energetika.ba