Činjenica da rafinerija u Srbiji nema alternativu za snabdijevanje velikim količinama nafte, oduvijek je slabila srpsku pregovaračku poziciju prilikom ugovaranja uslova transporta naftovodom sa Krka, ali nije lako ni drugima na ruti naftovoda JANAF-a, objavio je portal Energija Balkana.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović u autorskom tekstu za Energiju Balkana podsjeća da se zbog toga što JANAF koristi svoju poziciju na tržištu, još prije desetak godina pobunila hrvatska INA, tokom 2019. godine Optima grupa, a u posljendnje dvije godine Slovačka i Mađarska.
Nedavno se, dodaje Mićović, oglasio i prvi čovek mađarske kompanije MOL, sa optužbama da hrvatski naftovod naplaćuje četiri do pet puta veću tranzitnu taksu od uporedive cijene zapadnih i ruskih naftovoda.
„Jedan od osnovnih ciljeva energetske politike svake države je jačanje energetske bezbednosti i upravo zato sve zemlje teže diversifikaciji energenata, izvora snabdjevanja, dobavljača, transportnih ruta i vidova transporta, jer prevelika zavisnost od bilo čega, značajno povećava rizik od narušavanja energetske bezbjednosti“, navodi Mićović.
Diversifikacija, po njegovom mišljenju, nije samo stvar odluke, jer postoje manja ili veća ograničenja Mićović ukazuje na to da srpska rafinerija u Pančevu ima mogućnost n nabavke velikih količina nafte samo preko jednog naftovoda – JANAF-a, što je ekonomski racionalno, ali istovremeno i veoma rizično jer Srbija nema alternativu za nabavku velikih količina nafte.
Geografski položaj, bez direknog pristupa morskim lukama, Srbiju uslovljava da „oko dvije trećine svojih potreba za derivatima nafte zadovoljava preradom sirove nafte koja se doprema jedinom mogućom transportnom rutom – naftovodom s Jadrana, s ostrva Krk“.
„Sama činjenica da rafinerija u Srbiji nema alternativu oduvijek je slabila srpsku pregovaračku poziciju prilikom ugovaranja uslova transporta s Hrvatskom, bez obzira da i je u pitanju bilo Javno poduzeće Naftna industrija Srbije (NIS), NIS a.d u državnom vlasništvu, ili danas privatiovani NIS a.d“, konstatovao je Mićović.
On rješenje vidi u uključivanju Evropske unije, koja podstiče povezivanje energetskih infrastruktura evropskih zemalja.
„Do rešenja koje bi koliko-toliko zadovoljilo sve strane moglo bi brže doći ukoliko bi se u rešavanje problema uključila Evropska unija, koja snažno podstiče povezivanje energetskih infrastruktura zemalja, radi uspostave novih ruta i uključivanja novih dobavljača, od čega bi korist, kroz povećanje energetske bezbednosti, imale sve strane“, naglasio je Mićović.
Potpisan ugovor o izgradnji vjetroparka “Ljubuša”
U narednim danima sastanak nadležnih o poskupljenju struje u RS
