Jesu li domaće elektroprivrede spremne biti nezavisne od energije iz fosilnih goriva?

Кako će se naći način i sredstva za transformaciju i tranziciju, da li je odgovor u energetskom povezivanju u regionu, kojom dinamikom će se ići na prelazak na “zelenu energiju” neke su od najaktuelnijih tema koje traže odgovore, a o njima će se raspravljati i na Samitu energetike koji počinje u Trebinju 20. marta.

Jedno od glavnih pitanja je da li su domaće elektroprivrede spremne da do 2050. godine potpuno budu nezavisne od energije iz fosilnih goriva.

Direktor Samita energetike, Aleksandar Branković smtara da je to dug i složen proces.

– Trenutno nismo spremni na radikalan korak gašenja izvora energije na fosilna goriva, jer čitav region zavisi još od uglja i proizvodnje na fosilna goriva. Vidjet ćemo u kom pravcu će se ići, tranzitni period je do 2050. godine, da li će to biti gas, da li nuklearna energija.. Rok koji je zadala Evropska unija je takav, i očigledno da nije spremna da taj rok produžava. Zato mi ovdje moramo da se prilagođavamo, da gledamo da što bezbolnije prođemo taj tranzitni period – kaže Branković.

Nameće se i pitanje finasiranja tranzicije na “zelenu energiju”.

– Neko će morati da finansira tu tranziciju ovdje na Balkanu, da li će to biti EU, kroz predpristupne fondove ne znam, ali je sigurno da domaće elektroprivrede neće moći same iz svog poslovanja da snose tranziciju jer je mnogo skupa,i to bi na kraju krajeva, mnogo štete nanijelo budžetima elektroprivreda – rekao je Branković.

Ekspanzija gradnje solarnih elektrana

U kompaniji “Elnos grupa”, koja dugi niz godina gradi iskustvo na planu gradnje elektrana, elektroenergetskih mreža i infrastrukturnih projekata, smatraju da je važno da se stalno diskutuje o ovim temama , koje definišu energetsku budućnost.

– Mi smo zato i podržali SET prije svega kao ideju, a kasnije naravno i praktičnu realizaciju u vidu generalnog sponzora. To je odlična prilika da se na jednom mjestu diskutuje o energetskoj strategiji, o novim kapacitetima koji mogu da se grade, izazovima za njihovu gradnju, a na kraju krajeva i o nekim evropskim i svjetskim trendovima kako bi donosioci odluka na vrijeme imali odgovarajuće smjernice i strategije – ističe Marko Mijić, član uprave „Elnos grupe“ za tehničke poslove.

Mijić dodaje da je važno da zainteresovane strane poput operatora prenosnih i distributivnih sistema, proizvodnih objekata, investitora i tehnoloških integratora imaju jasne smjernice da zajedno više doprinesu investicionim ciklusima i, na kraju krajeva, izgradnji proizvodnih kapaciteta, što je preduslov za energetsku nezavisnost, a samim tim i konkurentniju privredu.

Ekspanzija gradnje solarnih elektrana je u zamahu. Samo na području Hercegovine priključeno je ili se gradi više od 250 manjih ili većih solarnih elektrana.

Neke domaće kompanije su već uveliko uhvatile korak u energetskoj tranziciji, i pozicionirale se na tržištu, posebno kada je riječ o solarnim elektranama.

Menadžer strateških planiranja u ETMAКS iz Banja Luke, Bojana Trivić ističe da je ova kompanija bila jedan od pionira na ovom području.

– Mi smo sa te pozicije imali priliku da učestvujemo u razvoju sektora, da doprinosimo kreiranju politika, kreiranju potreba naših privrednika. Jer prije svega, domaća privreda je nosilac izgradnje solarnih elektrana i energetske tranzicije. Tako da smo od samog početka priče o obnovljivim izvorima energije na našim prostorima prisutni na tržištu i imali smo priliku da učimo od stranih kompanija sa kojima smo vremenom razvili partnerske odnose. S druge strane, oni su kroz saradnju sa nama bili prisutni na domaćem tržištu – kaže Trivićeva.

Elektroprivreda RS već prati svjetski trend na planu obnovljivih izvora energije, smatra Aleksandra Кoprivica, direktorka Direkcije za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost Elektroprivrede RS.

– Cilj zelene tranzicije jeste da se poveća upravo udio obnovljivih izvora energije, a to se ostvaruje kroz kapitalne investicije u takve izvore i energetsku efikasnost. Nosilac energetskog sektora u RS, Mješoviti holding Elektroprivreda RS, kao odgovorna kompanija postavila je sebi za cilj da povede energetsku tranziciju regije i s tim u vezi, velika investiciona ulaganja usmjerena su upravo na OIE, izgradnju solarnih elektrana vjetro i hidroelektrana – kaže Aleksandra Кoprivica.

Energetska tzranzicija zahtjeva i bliže povezivanje i saradnju svih koji djeluju na polju energetike, jer nijedan elektroenergetski sistem nije izolovan. Zato je i glavni slogan petog samita energetike “Energetska povezanost Zapadnog Balkana”.

– Vi kao jedinka ne možete posmatrati vaš energetski sistem izolovano, to je kao krvotok kod čovjeka. Ako posmatrate dio sistema izolovano, on onda nema potrebnu stabilnost i sigurnost u normalnom režimu . Zato pozdravljam povezivanje i umrežavanje energetskih preduzeća i elektroprivreda u regionu – kaže na ovu temu Ilija Tamindžija, izvršni direktor za proizvodnju i tehničke poslove “Hidroelektrana na Trebišnjici” .

– Mi smo u ovom trenutku energetski stabilni i samostalni. Uvezivanje i umrežavanje je dodatna saradnja, dodatno ojačavanje, a ne nikako poruka da smo nečem podlegli, pa da smo došli u situaciju da nanosimo neku štetu sebi, svojoj Elektroprivredi, svome staniovništvu. ERS je i dalje opredjeljenja da daje najnižu cijenu struje u regionu i ni na koji način umrežavanjem ili bilo čim drugim nećemo dovesti to u pitanje , niti ćemo benefite koje trenutno imamo ni na koji način ugroziti – ističe Tamindžija.

Gradnja novih proizvodnih kapaciteta u energetskom sektoru zahtjevat će i rekonstrukciju elektro mreže, ako se želi da se na mrežu priključi što više obnovljivih izvora energije, što je također dodatni izazov za cjelokupan energetski sektor u regionu.