Na Zapadnom Balkanu 2023. porasle emisije SO2 iz termoelektrana na ugalj

Količina je bila 5,7 puta veća od zakonskog maksimuma. Zagađenje prašinom iz tih postrojenja, obuhvaćenih nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP-ovima), bilo je 75 procenata iznad gornje granice. Emisije azotnih oksida su premašile limit za 43 odsto.

Prije šest godina su na snagu stupili propisi o kontroli ispuštanja zagađujućih materija za termoelektrane na ugalj u Bosni i Hercegovini, na Kosovu*, u Sjevernoj Makedoniji i Srbiji, u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice i nacionalnim planovima za smanjenje emisija, NERP-ovima. Njihove ukupne emisije SO2 su 2023. bile 5,7 puta veće od dozvoljenih, piše u novom izvještaju Usaglasi se ili zatvori.

Radi poređenja, zakonska granica je 2022. premašena 5,6 puta.

Podaci koje je organizacija CEE Bankwatch Network objedinila u dokumentu pokazuju da su emisije SO2 u termoelektranama na ugalj u Srbiji obuhvaćenim NERP-om porasle na godišnjem nivou. S druge strane, u termoelektrani Nikola Tesla A (TENT A) je u aprilu ove godine pušten u rad pogon za odsumporavanje. Takav sistem je u izgradnji i u TENT-u B, koji je 2023. bio drugi u regionu po emisijama SO2.

Prvi na spisku je Ugljevik u RS-u, iako ima sistem za desumporizaciju. Koštao je barem 85 miliona evra, ali su se nizale tehničke poteškoće, a operator sada priznaje da postrojenje ne radi, delimično i zbog toga što stvara ekonomsko opterećenje, piše u izvještaju.

„Još jedan višestruki prekršilac, Kostolac B u Srbiji, konačno je 2021. počeo da smanjuje emisije, ali ih je od tada povećao i 2023. je ispustio skoro 5,8 puta više nego što je dozvoljeno. Ili se postrojenje za odsumporavanje toliko ne koristi ili ne radi dovoljno dobro“, navedeno je u dokumentu.

Ugljevik i Kakanj 7 u BiH, REK Bitola 1 i 2 u Sjevernoj Makedoniji i Kostolac A2 u Srbiji premašili su više nego desetostruko svoje individualne indikativne gornje granice za sumpor-dioksid, prenosi Balkan Green Energy News.

Termoelektrane na ugalj su zagadile vazduh mikroskopskom prašinom 1,75 puta više nego što se toleriše po zakonu, što je neznatno ispod nivoa iz 2022. godine. BiH i Sjeverna Makedonija su ponovo u ogromnoj mjeri prekoračile granice uspostavljene na nacionalnom nivou. Nominalno je najveći emiter prašine – praškastih materija iliti PM čestica – bio blok Kosovo B2. Količina je bila 9,2 puta veća od dozvoljene.

Gacko u RS-U je imalo najveće prekoračenje u relativnom smislu, 10,7 puta iznad gornje granice.

Emisije azotnih oksida, NOx, premašilo je zakonski limit za 43 posto. Ta granica se svake godine snižava. Kosovo* je ovog puta imalo 2,73 puta viši nivo, što je najgori rezultat u tom segmentu u regionu. BiH je takođe prekoračila svoj plafon za NOx, a prvi put je to učinila i Srbija.

Na kraju 2023. je istekao rok za zatvaranje najmanjih i najstarijih blokova u BiH, Crnoj Gori i Srbiji, u okviru takozvanog opt-aut mehanizma. Međutim, oni svi još rade.

Termoelektrana Pljevlja je mimo zakona i obaveza još uvijek na mreži, iako joj je krajem 2020. isteklo zadatih 20.000 sati. Onda su joj se 2022. pridružili bosanskohercegovački Tuzla 4 i Kakanj 5 i Morava u Srbiji. One, inače, ne ulaze u navedeni obračun emisija po NERP-ovima. Blokovi u termoelektrani Kolubara A su takođe jedan po jedan ušli u prekoračenje.

U Crnoj Gori je Pljevlja jedini blok na ugalj, pa nije bilo NERP-a. Po podacima iz izvještaja, emisije PM čestica su prošle godine udvostručene na 1.130 tona, najviši nivo barem od 2018. godine.

Autori i autorke su Crnoj Gori preporučili da napravi plan B za slučaj da takozvana ekološka rekonstrukcija ne protekne kako je planirano.

Bankwatch je takođe naglasio da Evropska komisija i države članice Evropske unije treba da obezbiijede dodatna, namjenska sredstva za sprovođenje pravične tranzicije u ugljarskim oblastima na Zapadnom Balkanu.

„U trenutku kada su lideri i liderke EU, izgleda, uvereni u sposobnost Srbije da upravlja štetom po životnu sredinu od rudarenja litijuma, naš izvještaj daje otrežnjujući uvid u stvarno stanje u pogledu sprovođenja ekoloških zakona u regionu. Evropska komisija nije uspjela da obezbijedi usklađivanje sa zakonodavnim rešenjima EU za kontrolu zagađivanja, što ozbiljno krnji imidž EU u regionu“, poručila je Pipa Galop, koja je u ovoj organizaciji zadužena za propise i zakone u sektoru energetike u Jugoistočnoj Evropi.