Srbija teži da postane regionalni energetski centar za gas i električnu energiju

Najavljena su ulaganja od 1,2 milijarde eura, jačanje interkonekcija i razvoj nuklearnog programa kao budućeg izvora bazne energije.

Ministrica rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da Srbija radi na tome da se pozicionira kao regionalni energetski centar za električnu energiju i gas, kao i da postane ključna zemlja kroz koju će proticati energija sa juga ka sjeveru Evrope, prenosi Energija Balkana.

„Potrebno je da se što prije Balkansko poluostrvo integriše s Evropom u sektoru gasa i električne energije. Za to su potrebne infrastruktura i investicije koje donose energetsku sigurnost. Dosta smo već uradili, u funkciji je gasni interkonektor s Bugarskom, udvostručili smo kapacitete na prenosnoj mreži s Rumunijom, a prema planu „Srbija 2030–2035” povećat ćemo prenosne kapacitete s 4.000 na 6.000 megavata. Sada gradimo gasni interkonektor sa Sjevernom Makedonijom i Grčkom i planiramo ulaganje od 1,2 milijarde eura u gasnu infrastrukturu kako bismo ojačali kapacitete regionalnih koridora koji prolaze kroz Srbiju. Cilj je da kapacitet za transport prirodnog gasa kroz Srbiju bude između 20 i 25 milijardi kubnih metara“, rekla je Đedović Handanović prilikom učešća na Samitu o energetskoj tranziciji: Istočni Mediteran i Jugoistočna Evropa u Atini Fajnenšal Tajmsa.

Istakla je da je Srbija već transponovala Treći energetski paket i da je sada u procesu verifikacije pred Evropskom komisijom.

„Morat ćemo djelimično mijenjati naše propise da bi se završilo spajanje tržišta, EU mora biti brža, jer je čekanje od tri godine na spajanje tržišta predugo. Evropa mora biti jasnija u vezi s ciljevima koje želi postići. Dekarbonizacija i zelena agenda jesu važni, ali ne po cijenu energetske sigurnosti, što se sada događa. Zajednička inicijativa Zapadnog Balkana ka Evropskom parlamentu i Evropskom savjetu pokazuje da taksa na ugljični dioksid koja je uvedena u januaru (CBAM), smanjuje razmjenu energije u Evropskoj uniji jer tržišta još nisu spojena. Već smo vidjeli da oni koji su bolje povezani lakše prolaze kroz krizu. Moramo pronaći način da finansiramo investicije, infrastrukturu i da se što više regionalno povezujemo i integrišemo. Srbija ima osam interkonekcija, četiri s EU, imamo regionalnu berzu električne energije s dvije članice EU, Mađarskom i Slovenijom i da bi mogla biti korištena, potrebno je da spojimo tržišta električne energije”, rekla je ministrica.

Đedović Handanović je istakla da Srbija nuklearnu energiju vidi kao budući stub energetskog sektora.

„Koliko god da želimo biti zeleniji, ne možemo bez bazne energije. Gas i nuklearna energija su trenutne opcije. Nalazimo se u prvoj fazi nuklearnog programa. Do sredine 2027. godine planirano je da se završe sve neophodne studije koje se tiču analize zakonodavnog okvira, ljudskih resursa, mogućnosti za uključenje industrije kako bi Vlada mogla donijeti informiranu odluku o sprovođenju nuklearnog programa. U drugoj fazi ćemo birati partnera i raditi studije izvodljivosti. To je dug proces pun izazova, ali je za nas neophodan jer se više od 60 posto proizvodnje električne energije oslanja na fosilna goriva, gas i ugalj. Ugalj postaje sve lošijeg kvaliteta i trebaju nam novi izvori bazne energije”, zaključila je Đedović Handanović.