Evropska unija uvodi mjere za ograničavanje količine ambalažnog otpada

Evropski parlament je usvojio nove mere kako bi ambalaža postala održivija i kako bi se smanjila količina ambalažnog otpada. Od 2009. do 2021. količina ambalažnog otpada u Evropskoj uniji porasla je 25 posto na 84 miliona tona godišnje. Stope recikliranja ne prate ovaj rast, a očekuje se da će bez dodatnih mjera količina ambalažnog otpada nastaviti da se povećava.

U novim propisima je cilj da se količina ambalaže do 2030. smanji za ukupno pet posto, do 2035. za 10 posto, a najkasnije 2040. za 15 posto. Od zemalja članica je posebno zatraženo da smanje količinu plastičnog ambalažnog otpada kojeg stvaraju.

Devedeset posto plastične ambalaže i limenki za piće morat će da bude prikupljeno kroz depozitni sistem

Od 1. januara 2030, većina ambalaže koja se prodaje na tržištu EU morat će da se reciklira i biće kategorizovana na osnovu reciklabilnosti, stoji u uredbi. Propisima je predviđeno da kroz depozitni sistem mora da za reciklažu bude prikupljeno 90 posto plastične ambalaže i limenki za piće ispod tri litra. Vino, žestoka pića, mleko i mlečni proizvodi izuzeti su od ove obaveze.

Također, od januara 2030. nadalje bit će zabranjena plastična ambalaža za jednokratnu upotrebu za neprerađeno svježe voće i povrće, hranu i piće koji se poslužuju u kafićima i restoranima, te pojedinačne porcije dodataka kao što su umaci, pavlaka i šećer.

U hotelima će biti zabranjena minijaturna ambalaža za šampon i kupke i druge toaletne potrepštine, dok će u prodavnicama biti zabranjene tanke plastične kese, prenosi Balkan Green Energy News.

Direktiva takođe ograničava prisustvo takozvanih večnih hemikalija – perfluoroalkilnih i polifluoroalkilnih supstanci (PFAS-a) – u ambalaži koja dodiruje hranu. Hoteli, restorani i kafići koji prodaju pića ili pripremljenu hranu za neposrednu potrošnju i dalje će moći da koriste ambalažu za poneti. Međutim, obavezani su da uspostave sisteme da potrošači mogu da donose svoje posude. Godine 2030. će najmanje 10 posto njihovih proizvoda morati da bude u pakovanju za višekratnu upotrebu.

Lobiranje iz industrije
Neki zakonodavci Evropske unije su se žalili na žestoko lobiranje industrije oko novih pravila. Članice među kojima su i Italija i Finska tražile su izuzeća za svoje lokalne industrije.

Marko Muso, viši referent za politiku cirkularne ekonomije u Evropskom birou za životnu sredinu (EEB), izrazio je razočaranje što je“Evropski parlament nekoliko puta podlegao glasnim pritiscima lobiranja” i nazvao odstupanje “nepromišljenim i neopravdanim”.

Evropska komisija će moći da uspostavlja izuzeća

Pravila takođe daju Evropskoj komisiji ovlaštenje da uspostavi dodatna izuzeća. „Najveći dio najvećih rupa u zakonu tiče se papirne ambalaže“, rekla je Larisa Kopelo, aktivistkinja neprofitne grupe Zero Waste Europe.

Industrijske grupacije kažu da je zakon ostavio previše prostora državama članicama da odluče kako će ispuniti ciljeve i ukazuju na rizik od uvođenja komplikovane mješavine različitih mjera na tržištu EU.

„Počinjemo da uočavamo previše različitih nacionalnih mjera. A to nije loše samo za poslovanje, već zapravo za cirkularnu ekonomiju“, rekla je Frančeska Stivens, generalna sekretarka grupe za industriju ambalaže European.

Evropski parlament i Savet EU su početkom marta postigli privremeni sporazum o izmijenjenim pravilima za smanjenje, ponovnu upotrebu i recikliranje ambalaže. Sada ova potonja institucija, u kojoj sjede nadležni ministri iz zemalja članica, treba formalno da usvoji mjere da bi stupile na snagu.