Prijeti li Evropi nestašica goriva? Avioni u problemu
Vojnim snagama NATO-a u slučaju velikog rata u Evropi moglo bi ponestati goriva za avione. Studija izrađena uz podršku Saveza upozorava da tranzicija na obnovljive izvore energije i smanjenje broja rafinerija stvaraju ozbiljne sigurnosne rizike.
Istraživanje objavljeno u septembru pokazuje da bi u narednom desetljeću, u slučaju velikog sukoba koji bi uključivao evropske članice NATO-a i pojačanja iz Sjeverne Amerike, potrebe za gorivom mogle premašiti dostupne zalihe.
„S gledišta vojne spremnosti, pristup gorivu je presudan. Savezu su potrebni pouzdani izvori energije za odvraćanje i odbranu, a potrebe kolektivne odbrane ponekad zahtijevaju da vojska ima prioritet“, izjavio je visoki vojni dužnosnik NATO-a.
Istraživači dio problema povezuju s politikama dekarbonizacije Evropske unije i savezničkih zemalja, koje su potaknule ulaganja u obnovljive izvore, ali i ubrzale zatvaranje rafinerija. Zbog toga evropskim članicama NATO-a nedostaje kapaciteta za proizvodnju dizela i kerozina.
Prema podacima udruženja FuelsEurope i Evropske komisije, od 2009. godine zatvorena je približno četvrtina evropskih rafinerija. Kontinent danas ima oko 70 aktivnih postrojenja koja mogu snabdijevati domaće tržište kerozinom.
Studija je analizirala mogućnost rata velikih razmjera u Evropi, koji bi aktivirao Član 5 NATO-a i uključio značajne snage iz Sjeverne Amerike. Zaključeno je da bi postojeći sistem snabdijevanja gorivom u takvom scenariju dostigao svoje granice.
Prema najgorem realnom scenariju, od 2035. godine čak ni potpuno preuzimanje civilnih zaliha ne bi bilo dovoljno. Nedostajalo bi 4,7 miliona tona kerozina, a do 2050. taj manjak mogao bi narasti na 50 miliona tona.
Glavni sekretar NATO-a Mark Rutte također je upozorio na problem nedostatka rafinerijskih kapaciteta u slučaju rata s Rusijom.
Autori studije smatraju da se kriza može izbjeći očuvanjem postojećih rafinerija, proširenjem strateških rezervi, razvojem alternativnih goriva, diversifikacijom uvoza i efikasnijom vojnom potrošnjom.
Ipak, evropski sigurnosni dužnosnik upozorava da još nema jasnog odgovora na pitanje kako povećati rafinerijske kapacitete, ali ističe da to ne treba biti razlog za odustajanje od zelene tranzicije.
U NATO-ovom Centru izvrsnosti za energetsku sigurnost smatraju da alternativna goriva mogu pomoći u jačanju sigurnosti snabdijevanja jer se mogu proizvoditi u Evropi, čime bi se smanjila zavisnost od međunarodnih lanaca nabavke sirove nafte.
Nalazi studije poklapaju se s nastojanjima Bruxellesa da poveća rafinerijske kapacitete EU, koji su u posljednjih 20 godina smanjeni za 10 posto. Evropski komesar za energetiku Dan Jørgensen upozorio je da to ima ozbiljne posljedice za odbranu.
