Izmjenama Energetskog zakona koje stupaju na snagu u Sloveniji uvode se podsticaji za iskorištavanje obnovljivih izvora u proizvodnji energenata, dekarbonizaciju ugljarskih područja i mere energetske efikasnosti.
Veće opštine su obavezane da osnuju barem jednu zajednicu obnovljive energije. Ova zemlja će 1. januara uvesti zabranu postavljanja kotlova na fosilna goriva u stambenim objektima.
Državni zbor Slovenije, koji se sastoji od 90 poslanika i poslanica, usvojio je Energetski zakon – EZ-2 sa 53 glasa za i 30 protiv, i tako detaljno uobličio energetsku politiku zemlje. Akt sadrži mjere podrške, ali i zabrane, kojima se omogućava prelazak sa fosilnih goriva na čistije izvore.
U zakonu su podsticaji za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i energetsku efikasnost kao i mehanizmi za iskorištavanje sredstava Evropske unije za restrukturisanje oba regiona uglja.
Izmjene i dopune su bile neophodne i zbog toga što je više segmenata iz prethodne verzije izvučeno u posebne zakone, saopštila je Vlada Slovenije. EZ-2 pokriva sprovođenje energetske politike na nacionalnom i lokalnom nivou te ovlaštenja Agencije za energiju i energetske inspekcije.
U dijelu o energetskoj infrastrukturi, parlamentarci su definisali postupak eksproprijacije. Novim Energetskim zakonom se uređuje upravljanje kapitalnim investicijama u okviru nadležnosti države, a također mjere koje se primenjuju u slučaju krize u snabdijevanju energentima.
Lokalne samouprave moraju da prijave mjere za dekarbonizaciju koje će sprovoditi narednih sedam godina
Što se tiče planiranja dekarbonizacije na lokalnom nivou, zakon obavezuje opštine da pripreme lokalne energetske koncepcije (LEK) u kojima će odrediti sedmogodišnje ciljeve u pogledu uštede energije, obnove javnih zgrada i udela obnovljivih izvora energije. Takvim dokumentom može biti obuhvaćeno više opština, ali da budu navedene mere za sve njih, prenosi Balkan Green Energy News.
Opštine sa više od deset hiljada stanovnika moraju u svom LEK-u da isplaniraju da zasnuju makar jednu zajednicu obnovljive energije. Inače, postoje dve vrste energetskih zajednica, kako su definisane u evropskom zakonodavstvu, a druga se naziva energetskom zajednicom građana. U januaru je u Hrastniku sastavljena jedna zajednica obnovljive energije.
Jedna je predstavljena u martu u Ajdovščini, a Ljubljana je svoj projekat najavila prošle godine.
U okviru mehanizma za LEK izvještaje, opštine moraju da spreme planove za prestanak upotrebe fosilnih goriva za grijjanje i da navedu koji će im izvori energije i proizvodi biti primarni.
Daljinsko grijjanje ima prednost nad individualnim ložištima
Energetski efikasni sistemi daljinskog grijjanja imaju prednost nad individualnim uređajima i tehnologijama za obuhvat manje prostora i ljudi. Izuzetak će biti objekti na čije grijjanje se potroši do četiri megavat-sata kao i oni u kojima se koriste isključivo obnovljivi i niskougljenični izvori.
Slovenija će zabraniti instalaciju kotlova na prirodni i tečni naftni gas u zgradama za koje zahtevi za građevinsku dozvolu budu predati nakon kraja ove godine. Ipak, opštine mogu da odobre koncesije za distributivnu gasnu mrežu ukoliko je predviđen udio obnovljivih gasova od najmanje 80 posto.
Zakonodavci su uredili isplatu sredstava iz Fonda za pravednu tranziciju Evropske unije za revitalizaciju lokacija na kojima je Termoelektrarna Šoštanj (TEŠ), sada jedina u Sloveniji u kojoj se koristi ugalj, i nekadašnje postrojenje Zasavje, i iz Modernizacionog fonda, u svrhu unapređivanja energetskog sistema.
Slovenija je također omogućila dopunsko finansiranje projekata za zelenu tranziciju koji pobjede na tenderima u EU.
U Bileći uskoro nove solarne elektrane
