Francuska pokreće svoj prvi novoizgrađeni nuklearni reaktor, sa 12 godina zakašnjenja i nakon višestrukih neuspjeha dok industrija ima planove za još novih elektrana.
EDF, francuski državni operater najvećih evropskih nuklearnih elektrana, rekao je juče da bi prve lančane reakcije, ili takozvane operacije divergencije, u reaktoru Flamanville 3 na francuskoj obali Normandije trebalo da počnu tokom noći.
Ako ova operacija bude uspješna, reaktor će na kraju biti povezan na mrežu prije kraja godine, kada dostigne 25% svog ukupnog kapaciteta od 1,65 gigavata što je dovoljno da napaja veliki grad.
Novi reaktor i prototip modela koje EDF želi da razvije kod kuće i u inostranstvu, postao je oličenje preokreta nuklearne industrije globalno, poslije pada narudžbina posljednjih decenija što je navelo kvalifikovane radnike da napuste taj sektor. Flamanvil je na kraju premašio prvobitni budžet više od četiri puta i na kraju koštao 13,2 mlrd EUR, a trebalo mu je više vremena da se završi od sličnih modela EDF proizvedenih u Kini i Finskoj čija je proizvodnja takođe kasnila.
EDF je takođe bio na meti kritika francuske vlade zbog toga što se mučio da koordinira projekat koji je uključivao stotine dobavljača.
- To je historijski korak u ovom projektu. Naši timovi su u startnim blokovima - rekao je Regis Klement, jedan od šefova odjeljenja za nuklearnu proizvodnju EDF-a.
EDF, koji ima ugovore za izgradnju novih reaktora u Britaniji i raspisuje tender za izvoz svog dizajna, rekao je da je naučio vrijedne lekcije iz Flamanvile 3 koje će mu omogućiti da skrati vrijeme izgradnje u budućnosti, prenosi Ekapija.
Ali kompanija i dalje ima niz prepreka kod kuće uprkos tome što je francuski predsjednik Emmanuel Macron pokrenuo plan za izgradnju najmanje šest novih reaktora.
Naredbe tek treba da budu formalizovane, a politička situacija u Parizu mogla bi samo dodatno da odloži proces, jer još nije postignut dogovor oko formiranja vlade. EDF, koji troši novac na popunjavanje novih pozicija da bi se pripremio za narudžbine, treba da se dogovori o planu finansiranja, koji bi mogli koštati više od 52 mlrd EUR.
Nade da će se postići dogovor do kraja godine blijede, reklo je nekoliko ljudi bliskih kompaniji. Kao rezultat toga, početna ambicija da se novi reaktori isporuče do 2037. izgleda optimistično, dodaju oni.
Iako je cjenjena zbog niskog izduvavanja ugljenika, nuklearna energija se suočila sa atmosferom nepovjerenja nakon nesreća u Černobilu 1986. i u Fukušimi u Japanu 2011. godine.
