Je li Evropa spremna na klimatske ekstreme sa kojima se suočava?
Evropa se zagrijava najviše od svih kontinenata i to dva puta brže od globalnog prosjeka. Evropska agencija za životnu sredinu je objavila prvu studiju o procjeni klimatskih rizika u Evropi. Hitno je potrebno da se reaguje na 21 od 36 navedenih rizika.
Rapidno zagrijavanje Evrope ugrožava energetsku i prehrambenu bezbjednost, ekosisteme, infrastrukturu, vodne resurse, finansijsku stabilnost i zdravlje ljudi ovog kontinenta, saopštila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).
Objavila je prvu studiju klimatskih rizika u Evropi, u kojoj je identifikovano ukupno 36 rizika unutar pet širokih klastera: ekosistemi, hrana, zdravlje, infrastruktura, ekonomija i finansije. U izvještaju je razmotren intenzitet klimatskih opasnosti i koliko je Evropa dobro pripremljena.
Ima osam rizika za koje je neophodno hitno djelovanje
„Naša nova analiza pokazuje da se Evropa suočava sa hitnim klimatskim rizicima koji rastu brže od naše društvene spremnosti“, rekla je izvršna direktorica EEA Leena Yla-Mononen.
Da bi učinili društvo otpornijim, kreatori evropske i nacionalne politike moraju odmah da djeluju kako brzim smanjenjem emisija tako i snažnim politikama i akcijama prilagođavanja, dodala je Leena Yla-Mononen.
Ekonomski gubici od toplotnih talasa i poplava mogli bi do kraja vijeka dostići bilion eura godišnje, stoji u izvještaju.
Potrebno je hitno djelovati na smanjenju osam rizika, koji obuhvataju očuvanje ekosistema, zaštitu ljudi od vrućine, zaštitu ljudi i infrastrukture od poplava i šumskih požara i izdvajanje sredstava slučajeve katastrofa, prenosi Balkan Green Energy News.
Južna Evropa je najviše izložena klimatskim rizicima
„Ekstremna toplota, suša, šumski požari i poplave koje smo imali posljednjih godina u Evropi će se pogoršati, čak i u optimističkom scenariju klimatskog zagrijevanja, i utjecat će na uslove života cijelog kontinenta“, zaključuje EEA.
Prema nalazima studije, najugroženija je južna Evropa. Požari, nestašice vode i njihov efekat na poljoprivrednu proizvodnju, uticaj vrućine na zdravlje, kao i poplave, erozija i prodiranje slane vode u reke u nižim priobalnim oblastima, najveći su rizici sa kojima se ovaj dio kontinenta suočava.
Ni sjeverna Evropa nije pošteđena. Autori su ukazali na nedavne poplave u Njemačkoj i šumske požare u Švedskoj.
“Ako se sada ne preduzmu odlučne mjere, većina klimatskih rizika identifikovanih u izveštaju mogla bi dostići kritične ili katastrofalne nivoe do kraja ovog vijeka”, navodi se u studiji.
Potpisan ugovor o izgradnji vjetroparka “Ljubuša”
