Počinje komercijalna proizvodnja zelenog vodonika u Finskoj

Uprkos izazovima kao što su regulatorne prepreke i rastući troškovi, kompanija planira proširenje sa dodatnim fabrikama većeg kapaciteta. Očekuje se da će nove ekološke regulative i promene u američkoj politici stvoriti prilike za jačanje evropske konkurentnosti u oblasti čistih tehnologija.

Finska kompanija P2X Solutions započela je komercijalnu proizvodnju zelenog vodonika u svojoj fabrici, koja je prva te vrste u Finskoj i jedna od prvih u Evropi, saopšteno je u srijedu na konferenciji za medije.

Nekoliko evropskih kompanija, uključujući velike naftne korporacije poput britanskog BP-a, španskog Repsola i norveške aluminijumske i energetske kompanije Norsk Hydro, odustalo je ili odložilo svoje projekte zelenog vodonika zbog rastućih troškova i regulatornih prepreka.

„Mi smo među prvima u Evropi koji pokreću proizvodnju zelenog vodonika u ovom obimu“, izjavio je Herkko Plit, izvršni direktor P2X Solutions u intervju za medije.

Iz kompanije P2X, koji je od prošle godine većinski u vlasništvu švicarske energetske grupe Alpiq, naveli su da njihova nova fabrika u Harjavalti, u zapadnoj Finskoj, ima kapacitet proizvodnje od 20 MW i da će kasnije uključiti postrojenje za metanizaciju.

Zeleni vodonik uz pomoć energije vetra

Fabrika će koristi električnu energiju dobijenu iz obnovljivih izvora, poput energije vetra, koja je široko dostupna u Finskoj, što omogućava da proizvedeni vodonik bude označen kao zeleni.

Postrojenje je dobilo investicioni grant od 26 miliona eura od finskog Ministarstva privrede i zapošljavanja, kao i kapitalni kredit od 10 miliona eura od Finskog klimatskog fonda, rekao je Plit.

Herkko Plit je dodao da je investiciona odluka donijeta prije nego što je započeta ruska vojna intervencija u Ukrajini 2022. godine, što je dovelo do skoka inflacije i povećanja potražnje za fosilnim gorivima, usporavajući razvoj tržišta za čista goriva poput zelenog vodonika.

„Strategija naše kompanije bila je da širimo proizvodnju uzimajući u obzir tržišne i tehnološke rizike“, rekao je Plit, dodajući da je bilo lakše pronaći dovoljno kupaca za manju fabriku i postepeno povećavati proizvodnju u promenjenim tržišnim uslovima.

Kompanija planira da izgradi još dvije slične fabrike u Finskoj, sa kapacitetima od 40 MW i 100 MW.

Plit smatra da će regulative koje uskoro stupaju na snagu u vezi sa emisijama u vazdušnom i pomorskom saobraćaju, kao i industrijskoj proizvodnji, dovesti do rasta potražnje u narednih nekoliko godina.

Takođe je izjavio da bi Evropa trebalo da vidi odluku novog predsednika SAD Donalda Trumpa da pauzira dio sredstava iz Inflation Reduction Act (IRA) namijenjenih čistim tehnologijama.

„Takođe vidim ovo kao priliku za Evropu da poveća konkurentnost, koja možda nije bila toliko snažna dok je IRA privlačila investicije u Sjedinjene Države“, zaključio je Plit.

Kineska potrošnja benzina, mlaznog goriva/kerozina i dizela blago je opala u 2024, a ukupna potrošnja od skoro 8,1 miliona bpd bila je tek nešto viša od nivoa iz 2019.