Tražnja za vodom veća za trećinu do 2050.

Ukoliko se ništa ne poduzme, za tri decenije oko pet milijardi ljudi živjet će na područjima s teškim pristupom vodi, procjenjuju u Ujedinjenim narodima.

Očekuje se da će potražnja za vodom do 2050. godine porasti za gotovo jednu trećinu, zato što raste i broj stanovnika na Zemlji, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija o upravljanju svetskim vodama za 2018. godinu.

Kako bi se osiguralo dovoljno vode za piće, uzgajanje useva, proizvodnju električne energije i za druge svrhe, vlade i preduzeća trebalo bi da rade u skladu s prirodom, jer ona kontroliše vodeni ciklus, kaže se u izveštaju objavljenom uoči Svetskog dana voda 22. marta.

Uključivanje više zelenog prostora u gradove, očuvanje močvara i poljoprivreda koja tlo ostavlja zdravim primeri su "rešenja u saradnji sa prirodom".

Takva rešenja takođe mogu da pomognu u zaštiti ljudi od poplava, suša i drugih opasnosti povezanih s vodom.

Poljoprivreda troši najviše vode

Potražnja za vodom raste kako se globalno stanovništvo širi i planeta zagreva, a kvalitet i pouzdanost snabdevanja je u padu, upozorava se u UN-ovom izveštaju.

Direktorka UNESCO-a Audrey Azoulay, koja je koordinisala izveštaj, kazala je: "Ako ništa ne učinimo, oko pet milijardi ljudi živeće na područjima s teškim pristupom vodi do 2050. godine".

Očekuje se da će potražnja za vodom narasti za gotovo jednu trećinu do 2050., rekao je u izveštaju Gilbert Houngbo, rukovodilac UN-ove agencije za vodu.

Globalno korišćenje vode je poraslo u zadnjih stotinu godina i postojano raste jedan odsto godišnje zbog povećanja broja stanovnika, ekonomskog razvoja i promena u obrascu potrošnje.

Korišćenje vode u domaćinstvima čini oko 10 posto globalnog korišćenja vode i očekuje se da će znatno narasti do 2050. godine, posebno u Africi i Aziji, gde bi se potražnja u domaćinstvima mogla više nego utrostručiti.

Globalna potražnja za poljoprivrednim proizvodima i električnom energijom, gde se koristi puno vode, mogla bi porasti za 60 odsto i 80 odsto do 2025. godine

Na poljoprivredu otpada oko 70 odsto svog korišćenja vode širom sveta. Navodnjavanje se smatra glavnim pokretačem iscrpljivanja podzemnih voda.

Rizici od previše ili premalo vode

Širom sveta 3,6 milijardi ljudi, ili gotovo pola globalnog stanovništva, živi u područjima gde postoji rizik od nestašice vode barem jedan mesec godišnje, a gotovo tri četvrtine njih su u Aziji. Ta bi brojka mogla narasti na 4,8 milijardi do 5,7 milijardi ljudi do 2050. godine.

Sa oko 4.600 kvadratnih kilometara godišnje, globalno korišćenje vode već je gotovo blizu maksimalnih održivih nivoa.

Od devedesetih godina zabeleženo je povećanje zagađenja vode u gotovo svim rekama u Africi, Aziji i Latinskoj Americi.

Oko 80 odsto industrijskih i opšinskih otpadnih voda ispušta se u okolinu, što rezultira pogoršanjem sveukupnog kvaliteta vode sa štetnim učincima na zdravlje i ekosisteme.

Otprilike 30 odsto globalnog stanovništva živi na područjima koja redovno pogađaju poplave ili suše.

Predviđa se da će broj ljudi kojima prete poplave porasti s 1,2 milijarde danas na oko 1,6 milijardi 2050. godine.

Energetika.ba